“Imam curu za tebe”

“Imam curu za tebe”

Nemoj. Odmah ti kažem. Ne. Neda mi se. Hvala. Ali ne. Bio je moj odgovor na gotovo svaku poruku prošli i pretprošli tjedan. A gotovo svaka poruka prošli i pretprošli tjedan bila je sličnog sadržaja. Gotovo istog. Gotovo nemogućeg. Gotovo dosadnog. Gotovo… „Imam curu za tebe“. Gotovo.

Volim svoju rodbinu i prijatelje, volim kada misle na mene, ali ako što ne volim jest kada me pokušavaju spojiti s nekime. Da sam dobio kunu po svakom pokušaju, sada bih bio poprilično potkožen i mogao bih biti s onom kojoj želim negdje daleko. Ovako, ništa od toga. Šalim se, naravno. Ne postoji ona koju želim. Ne želim nikoga. Ne želim spajanja. Ne zanima me. Moj um je trenutno mirno mjesto i trenutno mi to odgovara. Želim da tako i ostane. Svako, pa makar i najmanje uznemiravanje, donijelo bi nemir u moj svemir. A ljubav, veza, žene i sve to sa sličnim predznakom i zajedničkim nazivnikom, meni je trenutno uznemiravanje. Teža uzurpacija. I ne, nisam od onih koji se mole svakodnevno da nekog nađu, a igraju cool varijantu na van. Iako, istina jest da se molim svakodnevno, ali i da ne tražim nikoga. Cool jesam ionako. Sebi. Meni sasvim dovoljno.

Siguran sam da smo se gotovo svi mi, „koji dane provodimo malo više tužni, malo više usamljeni, malo više jadni“, našli u situaciji da su nam pronalazili bolje polovice svugdje gdje su stigli. Od kolega s posla, faksa, prijatelja od prijateljica, sestre od brata od frenda, sestrične od bratića, baka od djedova pa sve do random ekipe koju bi sreli na ulici. „E, oš’ dečka? Znam jednog; fin, dobar, sam. Jadan.“ OK, možda ne baš na taj način, ali nekada mi se čini kao da je. Da nas prodaju na ulici. „Jeftino dam, samo da prodam“.

Meni ne treba Tinder, Badoo i gomila sličnih aplikacija. Moja baka šiba sve te aplikacije bolje nego IOS i Android zajedno. Ažuriranja dostupna svakodnevno. Doduše, sada nešto rjeđe. Kako manje izlazi, tako su se i dostupna ažuriranja prorijedila. Sada me pita samo za potražnju, dok mi je prije nudila i ponudu. A ponuda se najčešće sastojala od doktorica, medicinskih sestara i frizerki. Nije za čuditi s obzirom da su to njena frekventna mjesta. Nekada su se tu našle i unuke njenih prijateljica. Čini mi se i neka daleka, daleka sestrična koju nikada nisam vidio, ali ne želim ni razmišljati o tome. Uglavnom, pokušavala me spojiti gdje god je spajanje bilo moguće. Nisam se odazvao ni na jedno, a u međuvremenu su se sve poudavale i porodile, što ju je poprilično pogodilo, pa mi je s tugom svako malo govorila: „I ona se cura udala, znaš?!“

U zadnjih nekoliko tjedana dobio sam tako od prijatelja, poznanika, rodbine, više poruka nego da sam na Tinderu, Badoo i gomili sličnih aplikacija. Sve sa istom, dobročiniteljskom porukom. Svi su oni u razmaku od nekoliko dana našli curu za mene. I svi su govorili da je ona TA. Ona prava. Jer ona je tako draga. Ona je tako osjećajna. Ona je tako lijepa. Dobra duša koju su muškarci prevarili toliko puta. „Totalno tvoj tip cure.“, jedna je od rečenica koja se provlačila kroz svaku poruku. Ajde da bar netko zna kakav tip tražim, kad ni sam ne znam. U jednoj je pak poruci stajalo kako smo mi (ta cura i ja) sigurno stvoreni jedno za drugo jer se ta cura i ja u potpunosti kužimo. Tako dakle. No, ono što ja nisam skužio jest tko je zapravo ta cura. S obzirom da je nikada nisam ni upoznao. Ali neka je nama razumijevanje besprijekorno.

No, ono što bih ja jedino htio da svi razumiju jest da je meni dobro. Nisam ni tužan, ni usamljen, ni jadan. Dobro mi je. I nemam namjeru mijenjati to dobro. Zapravo je vrlo dobro; na granici s odličnim. „Ali da si u vezi, moglo bi ti biti odlično!“, već vidim kako ti prolazi kroz glavu. Moglo bi. A moglo bi mi biti dovoljno. A možda i nedovoljno. A to je onda puno veći problem. Jer oni kojima nije dovoljno, onda traže okolo dovoljno ili dobro, u najboljem slučaju, dok i dalje ostaju u vezi s nedovoljnim. A to mi ne treba. I to nisam ja. Meni je samom gotovo pa odlično. S time da bi ovo „gotovo pa“ nestalo u trenu samo da bi mi je otići negdje daleko ne nekoliko tjedana. Možda bi me malo sunca i topli tropski zrak natjerali na ljubav, kada već prijatelji i rodbina ne mogu. Tko zna. Nikada nećemo saznati. Nema tih para. Pardon, nemam tih para.

Kako god bilo, ajde da se dogovorimo: pustite nas same, samima. Nama je u redu, pa zašto ne bi bilo i vama. Naravno da se ne ljutim i da mi ne smeta kada me pokušavate spojiti s nekime. Samo se nasmijem jer drago mi je da mislite na mene. Cijenim to. Ali prepustite zaljubljivanje meni. Jednom kada se dogodi, bit će te prvi obaviješteni. Obećajem. 😉

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.